Hoops

Trener Dušan Ignjatov: Verujem da će učesnici sa Bulut Hoops kampa otići kao bolji igrači

Trener Dušan Ignjatov: Verujem da će učesnici sa Bulut Hoops kampa otići kao bolji igrači

Dušan Ignjatov ili kako ga njegovi igrači zovu, trener Duka učitelj je košarke već 24 godine. U trenerskoj karijeri, dugoj skoro četvrtinu veka, trenirao je na hiljade igrača, a jedan od njih je i Dušan Domović Bulut. Šta više, Ignjatov je Bulutov prvi trener, pratio ga je kroz različite faze njegove igračke karijere i u velikoj meri je zaslužan za to kakav je on igrač danas.

Kada je u pitanju naša saradnja, očigledno da je nešto bilo, zvezde, sudbina, nazovi to kako god. Iskreno, ne mogu da verujem da sam toliko imao sreće da mi prvi trener bude baš on. Kroz karijeru su nam se putevi razilazili, ali i ponovo spajali. U najvažnijim godinama u mojoj karijeri i tokom najvećih uspeha on je bio tu i znatno mi pomogao da izgradim stil igre koji danas posedujem. Najviše mi se sviđa kod njega što konstantno napreduje i prilagođava se trendovima moderne košarke, ali i mom načinu igre – u karijeri sam lutao kroz dve pozicije koje su veoma različite, što je zahtevalo potpuno drugačija pravila i stil igre u basketu, a i sada kada sam među starijima na terenu, pa neke stvari moraju drugačije da se rade – kaže Bulut o svom teneru.

Kao dete igrao je ulični basket, 13 godina je igrao košarku, a potom je završio trenersku školu i posvetio se trenerskom poslu. Iako uglavnom trenira u Srbiji, 2004. i 2005. godine radio je u Velikoj Britaniji, a 2010. godine bio je trener u jednoj srednjoj školi u SAD. U treneru Duki prepoznaćete kombinaciju profesionalnog znanja i etike sa jedne strane i neverovatne skromnosti sa druge strane – dovoljno da vas nauči da pronađete i date svoj igrački maksimum, ali i da vas motiviše da budete dobar čovek.

Upravo će Dušan Ignjatov biti glavni trener na predstojećem Bulut Hoops kampu u Novom Sadu, pa je pravo vreme da ga bolje upoznamo i čujemo šta on ima da kaže na temu kampa i budućnosti ovog sporta.

Možeš li nam reći nešto više o tvom susretu i radu sa Bulutom, a kasnije i sa timom Novi Sad Al Wahda?

Tada, 90-ih godina, postojala je škola košarke Sans na SPENS-u u kojoj sam radio sa svojim bratom Savom, i dan danas radimo zajedno. Školu je držao Svetozar Ćelap Ćenta, a igrom slučaja njegov sin je sada menadžer ekipe Novi Sad Al Wahda. Škola nažalost više ne postoji, ali bila je to jedna lepa priča. Bulut je došao 1994. godine kao devetogodišnji dečak da trenira košarku. Među svom tom decom on nije bio ni najbrži, ni najviši, ni najjači igrač, ali se u njemu videla velika želja i volja za radom, prepoznali smo u njemu nešto drugačije. Buluta sam trenirao u različitim fazama njegovog igračkog odrastanja – kao pionira, kao juniora i sad kao seniora i profesionalnog igrača stritbola. Čini mi se da me je ponovo pozvao da ga treniram kada je 2011. godine pobedio na Red Bull King Of The Rock turniru i kada se spremao za svetsko finale u Alkatrazu. Kasnije je po njegovoj preporuci došla i saradnja sa ostalim članovima tima Novi Sad Al Wahda.

January 2018.

A post shared by dusan ignjatov (@dusanignjatov) on

Gde je tvoja pomoć najviše trebala timu Novi Sad Al Wahda?

Nema idealnog igrača, kao što nema ni idealnog trenera. Postoji ta neka tehnika koja bi trebala da se izvodi na idealan način. Međutim, dobar trener mora da prilagodi tu tehniku fizičkim, mentalnim i tehničkim mogućnostima igrača i njegovom talentu. E, to je umeće. Implementirati tehniku i poboljšati određene segmente igre kod igrača. To izgleda lako kada se kaže, ali je teže sprovesti u delo.

Da li je bilo teško naučiti ih nekim novim stvarima ili ispraviti neke elemente, budući da su oni bili već izgrađeni igrači kada su počeli da rade sa tobom?

Nije teško raditi sa nekim ako znaš šta hoćeš i ako druga strana, u ovom slučaju vrhunski igrači Novi Sad Al Wahda tima, prihvataju sugestije. Ako se suviše insistira na pravilnom izvođenju elemenata kod starijih igrača može doći do kontra efekta pa će te elemente izvoditi nakaradno. Treba biti pažljiv jer je linija tanka. Najveći izazov je svakako motivacija. Mada, oni sami imaju veliki motiv, stigli su do vrha, žele tu da ostanu što duže, žele da odu na Olimpijske igre, ali su svesni i da su stariji i da moraju da rade više na sebi.

Da li se i koliko razlikuje trening koji radiš sa košarkašima od onog koji praktikuješ sa uličnim basketašima?

Za mene je ulični basket jedna grana košarke, u osnovi basketa 3×3 je košarka, ali je sam način igranja veoma drugačiji. Mišljenja sam da ulični basket ostavlja više prostora za improvizaciju, dinamičniji je i grublji, ima mnogo više kontakta. Sama reč ulica asocira na nešto što je grubo. Kada je u pitanju rad sa timom Novi Sad Al Wahda moja uloga je bila specifična, način treniranja je bio fokusiran na usavršavanje izvođenja specifičnih tehničkih elemenata.

Dušan Bulut i Dušan Ignjatov - Bulut Hoops kamp u Jordanu
Dušan Bulut i Dušan Ignjatov – Bulut Hoops kamp u Jordanu

Jasno je da su oni od tebe naučili puno toga, a da li si i ti naučio nešto od njih?

Ja sa ponosom ističem da sam celu moju trenersku karijeru, a uskoro će biti četvrt veka od kako sam postao učitelj košarke, učio od svih mojih igrača, a bilo ih je na hiljade. Lako prihvatam promene i dobijam ideje iz nekih naznaka, volim da improvizujem – naravno, na postulatima koji se ne kose sa vrhunskom izvedbom elemenata. Ako mi neko nešto kaže ili vidim da je neko nešto radio na treningu, razmišljam o tome i dobijam inspiraciju iz toga. Trenerski posao je i pitanje imaginacije i posvećenosti, a mislim da sam uvek bio sklon tome.

Kako ti se sviđa ideja o Bulut Hoops trening kampovima?

Ja sam fasciniran i volim da radim sa mladim ljudima, a dopada mi se i to što Bulut, iako je mlad čovek, ima viziju. U januaru ove godine, nas dvojica smo bili u Indoneziji na jednom drugom 3×3 kampu i odatle nosim fantastična iskustva. U aprilu se desio Bulut Hoops u Jordanu – iako su uslovi rada bili drugačiji i odatle imam zaista lepa iskustva. Bulut Hoops kamp u Novom Sadu biće naš treći zajednički projekat, a nadam se da će ih biti još u budućnosti. Siguran sam da će sve strane biti zadovoljne tim kampom.

Radio si na planu i programu za Bulut Hoops kamp, šta nam možeš reći o tome?

Plan i program sam napisao uz Bulutove sugestije. Nije bilo teško, ali osećao sam određenu dozu odgovornosti dok sam pisao taj program. Verujem da ćemo u potpunosti opravdati očekivanja i da će svi polaznici kampa otići kao bolji igrači. Stvarno duboko verujem u to.

S obziorm da je 3×3 uzeo maha i sve je popularniji, a i Srbija u vrhu svetske scene ima nekoliko ekipa, koliko su ovakvi kampovi bitni za budućnost tog sporta?

Ovaj kamp će biti zamajac, pokretač za neki ozbiljniji rad. Nije dovoljno da tu bude samo Dušan Bulut. Mislim da treba sistematično da se radi i da se oforme ekipe mlađih uzrasta. Imam velika očekivanja od ovog kampa i od samog sporta, ali vreme će pokazati.

Kakav bi savet dao budućim učesnicima Bulut Hoops kampa?

Ako žele da jednog dana budu uspešni kao Dušan Bulut neka dođu i neka pohađaju naš kamp. Takođe, moj savet im je da nikada ne odustaju. Ja sam kao dete do iznemoglosti igrao ulični basket i to me je izgradilo kao ličnost, tu sam naučio da ne odustajem. Možda ne mogu svi biti vrhunski igrači, ali mogu sebe izgraditi kao ličnosti, a to je ono gde sport pomaže. S nestrpljenjem očekujem polaznike kampa i spremam se za kamp. Nadam se da će i oni doći mentalno spremni za kamp i da ćemo se tih nedelju dana lepo družiti i raditi.

Bulut Hoops kamp u Novom Sadu biće održan od 2. do 9. jula, sve informacije o kampu, programu i kako da se prijaviš potraži OVDE.

Podeli ovaj post